среда, 25. март 2020.

Прича о милостивом Самарјанину (Лк 10, 30-37)


Самарјанин проналази рањеног Јеврејина
Ово је једна од најпотреснијих прича у Новом завету. Говори о односу човека према свом ближњем. Када Господ поново буде дошао на земљу, неће нас питати да ли смо постили или нисмо, да ли смо ишли на богослужења или нисмо (иако је све ово важно и потребно, наравно), већ ће нас питати да ли смо помогли другоме човеку у невољи (Уп. Мт 25, 36-41). A човек, Јеврејин, био је у невољи јер су га разбојници пресрели на путу, претукли, опљачкали и у ранам оставили да лежи крај пута. Тим путем су, редом, прошли: јеврејски свештеник, затим левит (припадник јеврејског свештеничког сталежа) и Самарјанин, човек који је био припадник другог народа са којим се Јевреји нису дружили, и долазили у контакт. И свештеник и левит су видели рањеног човека, и наставили даље својим путем, а Самарјанин се зауставио и сажалио се:
"И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега. И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим." (Лк 10, 34-35)

Христос је ову причу испричао како  би  објаснио да је сваки човек наш ближњи, без обзира на то којем народу припада (или које је боје коже, вероисповедања, итд). Другим речима, Христос нам поручује да је љубав према другом човеку изнад сваке поделе на наше и њихове, пријатеље и непријатеље, симпатичне и оне мање симпатичне... Када је човек у невољи, помози му!